Пређи на главни садржај

SALOME

Književnost, film, umetnost, filozofija i društvena pitanja

Претрага

Carpe diem

Kultura

Приказују се постови за јул, 2017

Прикажи све

Постови

PRIKAZ PISCA - RANKO MARINKOVIĆ

јул 22, 2017

Kiklop Melkior Ranko Marinković

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

DNEVNIK JEDNOG ČITAOCA : MILJENKO JERGOVIĆ - SARAJEVSKI DOBRI DIV KNJIŽEVNOSTI

јул 18, 2017

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Markes i ,,Sto godina samoće'' - sinonimi za život koji je ispunjen čudima

јул 17, 2017

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

АНДРИЋГРАД - ВИДОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ И САЈАМ КЊИГА (од 27. јуна - 12. јула)

јул 17, 2017

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Још постова

Prijatelj časopisa:

Архивирање

фебруар 20184
јануар 20182
децембар 20173
новембар 20177
октобар 201710
септембар 20176
август 20172
јул 20174
јун 201711
мај 20178

април 201710
март 201711
фебруар 20174
јануар 201712
децембар 201616

Прикажи више Прикажи мање

Intervjui :

Legende i stvarnost u romanu „Na Drini ćuprija“ Ive Andrića

Piše : Milan Novičić Pošto je stvorio svet, sve živo i mrtvo, vidljivo i nevidljivo, Gospod je iz zemlje stvorio čoveka da vlada Njegovom tvorevinom. Podario mu je za to ljubav, slobodu i razum, zato ne možemo reći samo „Cogito ergo sum“. Tako čovek može oblikovati svoju okolinu da bi koristila, ne samo njemu, već i drugim živim bićima koje su korisne čoveku. Znanje je sredstvo kojim čovek može povratiti bogoliku prirodu od koje je otpao sledeći slobodno, ali bez ljubavi i razuma, laži gordoga i nečastivoga. Ono što je baklji svetli plamen, to je razumu govor, sposobost ljudi da međusobno slove, a uče jedne druge i pomažu jedni drugima na putu ukcravanja na Lađu Spasenja. Reči imaju veoma veliku snagu. Reči oživljuju ne samo tvorevinu Božiju već i ono što je čovek stvorio u korist sebi i okolini. Tako zadužbine ljudi žive u rečima koje kroje priče i legende. Reč, pisana ili nepisana, je spomen tim zadužbinama, s tim da je

MILJENKO JERGOVIĆ : NESREĆA JE NAJBOLJI MARKETING ZA KNJIŽEVNOST I UMJETNOST

Razgovarao : Tadija Čaluković Odavno mi je bila želja da uradim intervju s Miljenkom Jergovićem. Zasigurno mojim omiljenim regionalnim piscem. Uvek kad bi me neko pitao ko ti je omiljeni pisac sa prostora bivše SFRJ, ja bih bez razmišljanja govorio - ,,Miljenko Jergović’’, pa bih čak i dopunio to kazavši da je on nesumnjivo najbolji pisac na Balkanu. Poslavši prvu poruku i pitanja, kasno u noć 10. aprila, sa strepnjom sam legao u krevet. Rano ujutru sačekao me je mio odgovor da možemo napraviti intervju. Mojoj sreći nije bilo kraja kada mi je Miljenko još napisao da su pitanja odlična i izrazito ih pohvalio. Usledio je, zatim period čekanja odgovora. Ali vredelo je, sve. Nadam se da ćete uživati u ovom intervjuu koliko sam i ja, a Miljenku je nedavno izašla i knjiga u izdavačkoj kući ’’Booka’’ – Levijeva tkaonica svile , pa požurite da je pazarite. Svoju karijeru počeli ste zbirkom poezije Opservatorija Varšava, za

DNEVNIK JEDNOG ČITAOCA : MILJENKO JERGOVIĆ - SARAJEVSKI DOBRI DIV KNJIŽEVNOSTI

Foto : Famous People Piše : Tadija Čaluković Miljenka Jergovića oduvek sam doživljavao kao Jugoslovena, iako on kaže da je te nacionalnosti ,,u onoj meri u kojoj je njegov pokojni deda bio podanik Hazburške monarhije’’. Znam da grešim, ali mislim da nisam jedini koji tako vidi Jergovića, mada je on gledajući njegovu dušu, srce i ličnu kartu - Sarajlija, a Sarajevo za njega najlepši grad. Postoji mnogo elemenata u opusu Miljenka Jergovića, koji su nesvakidašnji za 21. vek. Najpre, u ovom svetu gde se pisci sve više trude da napišu komercijalnu knjigu koja će se dobro prodavati, sa škrtim fondom reči, Jergović je jedan od retkih pisaca koji je odavno stekao ugled kvalitetnog pisca. Po tome, tvrdim da je Miljenko jedan od trojice pisaca sa naših prostora čije bi knjige izazvale divljenje Ive Andrića, Meše Selimovića, Ranka Marinkovića, Crnjanskog, Krleže i drugih klasika. Čitajući Jergovića, čitalac 21. veka

Укупно приказа странице

Ознаке

100 senki nad Beogradom
Данило Бећковић
Мирко Демић
награда
редитељ
Сарајево
Стефан Красић
Ћутања из Горе
Црњански
Aleksa Gajić

Прикажи више Прикажи мање

Impresum

Osnivač i glavni urednik: Tadija Čaluković

Autori:

Haris Plojović, Marko Pištalo, Stefan Lončarević, Nikola Pejović, Dunja Bojčinović, Žarko Mladenović, Dimitrije Nokić, Ivan Nosović, Dušan Kuzmanović, Milan Jolović, Luka Stanković, Elena Ostojić

Пријави злоупотребу

Омогућава Blogger

Аутор слика теме: travelphotographer

salome.blog